Ciste u dojkama su strukture ispunjene tečnim sadržajem. Nastaju u mlečnim kanalima. One su vrlo česta benigna promena kod žena, naročito između 35. i 50. godine, a mogu se javiti i u postmenopauzi kod žena koje koriste hormonsku terapiju. Iako mogu izazvati nelagodnost, najčešće nisu povezane sa karcinomom dojke.
Prisustvo krvi u stolici može biti alarmantan znak i često izaziva zabrinutost kod pacijenata. Iako uzrok može biti bezazlen, poput hemoroida, može ukazivati i na ozbiljnija stanja, uključujući polipe, ulcerozni kolitis ili čak karcinom debelog creva.
Paraštitaste žlezde su male endokrine žlezde smeštene iza štitaste žlezde. Njihova glavna funkcija je regulacija nivoa kalcijuma, fosfora i magnezijuma u organizmu putem lučenja paratireoidnog hormona (PTH).
Trombofilija je poremećaj koagulacije krvi koji povećava sklonost ka stvaranju krvnih ugrušaka (tromba). Može biti urođena ili stečena, a rano prepoznavanje i pravovremena terapija su ključni za sprečavanje ozbiljnih komplikacija.
Šarkoova artropatija (Charcotova artropatija) je ozbiljno progresivno oboljenje zglobova koje nastaje kao posledica oštećenja nervnog sistema. Najčešće pogađa stopala i skočne zglobove kod osoba sa diabetesom, ali se može javiti i kod drugih stanja koja uzrokuju neuropatiju, poput povreda kičmene moždine ili sifilisa (tabes dorsalis) I lepre.
Demencija nije specifična bolest, već skup simptoma koji uključuju gubitak pamćenja, smanjenje sposobnosti razmišljanja, poteškoće u komunikaciji i gubitak funkcionalnih sposobnosti potrebnih za svakodnevni život.
Hronični pankreatitis je progresivno stanje koje dovodi do trajnog oštećenja pankreasa, često nakon ponovljenih epizoda akutnog pankreatitisa. Tokom vremena, pankreas gubi svoju sposobnost da proizvodi enzime i hormone, što dovodi do problema sa varenjem i regulacijom šećera u krvi.
Pankreatitis je upala pankreasa koja nastaje kada enzimi koje pankreas proizvodi (a koji pomažu varenju) počnu da deluju unutar samog organa, umesto u crevima. To uzrokuje iritaciju i oštećenje tkiva pankreasa, što može izazvati bol i druge poremećaje funkcije.
Epilepsija je neurološki poremećaj koji karakterišu ponovljeni epileptični napadi, koji mogu varirati od blagih trenutaka konfuzije do intenzivnih grčeva i gubitka svesti. Procene pokazuju da epilepsija pogađa oko 50 miliona ljudi širom sveta, čineći je jednim od najčešćih neuroloških poremećaja.
Magnetna rezonanca (MRI) i kompjuterizovana tomografija (CT ili skener) predstavljaju dve osnovne metode u savremenoj radiološkoj dijagnostici. Oba postupka omogućavaju detaljno snimanje unutrašnjih struktura tela, ali se razlikuju po principu rada, primeni i vrstama informacija koje pružaju.