Kašnjenje u razvoju kod dece – kako prepoznati i reagovati na vreme

Razvoj deteta tokom prvih godina života podrazumeva napredovanje u različitim oblastima: motorici, govoru, socijalnim veštinama, razumevanju i emocionalnom razvoju. Svako dete ima svoj tempo, ali kada se neka od razvojnih faza značajno uspori ili izostane, govorimo o kašnjenju u razvoju.

Prepoznavanje ovih odstupanja u ranoj fazi je ključno – jer što se ranije reaguje, veće su šanse za uspešan napredak uz odgovarajuću podršku.

Šta je kašnjenje u razvoju?

Kašnjenje u razvoju (razvojno kašnjenje) znači da dete ne dostiže očekivane prekretnice u razvoju u određenom uzrastu, u jednoj ili više oblasti:

• Motorika – npr. kasno sedenje, puzanje, hodanje;
• Govor i jezik – izostanak prvih reči ili nerazumljiv govor;
• Kognitivni razvoj – teškoće u razumevanju, rešavanju problema, učenju;
• Socijalne i emocionalne veštine – otežana interakcija sa drugima, manjak interesovanja za ljude oko sebe;
• Samostalnost – problemi sa hranjenjem, oblačenjem, upotrebom toaleta.

Uzroci kašnjenja u razvoju

Razlozi za razvojno kašnjenje mogu biti različiti:

• Genetski faktori – hromozomske abnormalnosti (npr. Daunov sindrom);
• Trudnoća i porođaj – prevremeno rođenje, komplikacije na porođaju, hipoksija;
• Neurološki poremećaji – cerebralna paraliza, epilepsija;
• Problemi sa sluhom ili vidom – koji ometaju učenje i komunikaciju;
• Autizam i razvojni poremećaji spektra autizma;
• Psihosocijalni faktori – zanemarivanje, nedostatak stimulacije u okruženju;
• Metabolički i endokrini poremećaji – npr. Hipotireoza.

Kako prepoznati moguće znake?

Roditelji često prvi primete da „nešto nije u redu“. Evo nekoliko primera znakova koji mogu ukazivati na kašnjenje u razvoju:

• Do 6 meseci: ne smeši se, ne uspostavlja kontakt očima
• Do 12 meseci: ne brblja, ne reaguje na ime, ne pokazuje interesovanje za igru
• Do 18 meseci: ne koristi jednostavne reči, ne pokazuje stvari, ne imitira
• Do 2 godine: ne koristi rečenice od dve reči, teško komunicira svoje potrebe
• Do 3 godine: govor je nerazumljiv, izbegava kontakt s drugom decom, ne igra se simbolički
• Teškoće u hodanju, čest pad, ukočenost pokreta

Kome se obratiti?

Ukoliko imate bilo kakvu sumnju, najbolje je obratiti se pedijatru, koji će po potrebi uputiti dete kod stručnjaka:

• Logopeda – za govor i komunikaciju;
• Fizijatra ili terapeuta za ranu stimulaciju – za motoriku;
• Psihologa ili defektologa – za kognitivni i emocionalni razvoj;
• Neurologa ili dečijeg psihijatra – u slučaju sumnje na neurološke poremećaje.

Zašto je rana intervencija važna?

Mozak male dece je izuzetno plastičan, što znači da ima sposobnost da se razvija, prilagođava i nadoknađuje kašnjenja – ali samo ako se stimuliše na vreme. Rani rad sa detetom značajno povećava šanse da ono dostigne svoje razvojne potencijale.

Podrška porodici

Roditelji i bliža okolina igraju ključnu ulogu. Najvažnije je ne poricati problem, već ga prihvatiti i tražiti pomoć. Nije sramota imati dete sa kašnjenjem u razvoju – sramota je ne pružiti mu šansu da napreduje.

Strpljenje, ljubav, ohrabrivanje i uključenost porodice ključni su faktori u svakom terapijskom procesu.

Kašnjenje u razvoju kod dece je izazov, ali ne i kraj puta. Većina dece uz odgovarajuću podršku može ostvariti značajan napredak. Najvažnije je prepoznati problem na vreme, obratiti se stručnjacima i verovati u potencijal svog deteta.

Ako ste primetili da vaše dete kasni u razvoju, ne čekajte – svaki dan je važan, zakažite pregled pedijatra u poliklinici ALTA MEDIKA.