Šta je ateroskleroza?

Arterije su vrsta krvnih sudova koja prenosi krv od srca do ostalih organa i tkiva u ljudskom organizmu. Ateroskleroza je hronična bolest arterija koja se karakteriše zadebljanjem i otvrdnjavanjem zidova arterija zbog nakupljanja masnih naslaga, holesterola, kalcijuma i drugih supstanci. Ove naslage, poznate kao plakovi, sužavaju lumen arterija, ograničavajući protok krvi i povećavajući rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih stanja:

• Kada se plak nakuplja u koronarnim arterijama ( velikim krvnim sudovima koji snadbevaju srčani mišić ), povećan je rizik od srčanog udara.
• Kada se plak nakupi u karotidnim arterijama ( velikim krvnim sudovima sa obe strane vrata koje nose krv u mozak ), povećan je rizik od moždanog udara.
• Kada se plak nakupi u velikim arterijama koje nose krv u vaše ruke i noge, to može izazvati bol, utrnulost i grčeve u ekstremitetima, kao i dovesti do ozbiljnih infekcija.
• Kada se plak nakuplja u velikim arterijama koje nose krv do bubrega, bubrezi ne mogu pravilno obavljati svoju funkciju uklanjanja toksina iz organizma, što dovodi do ozbiljnih komplikacija.

Kako nastaje ateroskleroza?

Proces ateroskleroze počinje kada endotel, unutrašnji sloj arterija, postane oštećen. Faktori rizika koji doprinose ovom oštećenju uključuju:

• Povišen nivo holesterola u krvi;
• Visok krvni pritisak;
• Pušenje;
• Dijabetes;
• Gojaznost:
• Fizička neaktivnost;
• Nezdrava ishrana bogata zasićenim mastima i trans-mastima.

Oštećen endotel omogućava holesterolu i drugim lipidima da prodru u zid arterije, gde formiraju masne pruge. Vremenom, ove linije ili trake rastu i formiraju plakove koji mogu da puknu, izazivajući stvaranje krvnih ugrušaka i dalje sužavanje arterija.

Dijagnostika ateroskleroze

Dijagnoza ateroskleroze može uključivati sledeće procedure:

• Fizikalni pregled: Lekar može da osluškuje srce i arterije stetoskopom kako bi otkrio abnormalne zvukove.
• Laboratorijski pregled krvi: Merenje nivoa holesterola i šećera u krvi.
• Elektrokardiogram (EKG): Beleži električnu aktivnost srca i može otkriti prethodne srčane udare, ali i brojna stanja koja zahtevaju neodložnu terapiju ili eventalno praćenje.
• Dopler ultrazvuk ili CDS krvnih sudova regije: Specijalizovani ultrazvuk koji, osim pregleda morfologije krvnih sudova I promena, meri brzinu i pravac protoka krvi kroz arterije. Dopler je najčešće prvi dijagnostični pregled, dovoljno pouzdan I osetljiv za odluku o daljem postupanju.
• Ehokardiogram ili utrazvuk srca: Koristi ultrazvuk za stvaranje slike srca i može otkriti posledice ateroskleroze na srčani mišić i zalistke.
• Angiografija: Radiološki pregled sa kontrastnim sredstvom koji omogućava vizualizaciju unutrašnjosti arterija. Može se raditi na dva načina:
  • MDCT angiografija, što predstavlja pregled krvnih sudova na skeneru ili
  • klasična angiografija, koja se izvodi u angiosalama.

Lečenje ateroskleroze

Lečenje ateroskleroze obuhvata promene životnog stila, medikamentnu terapiju i, u nekim slučajevima, interventno-radiološke ili hirurške intervencije.

• Promene životnog stila:
  • Zdrava ishrana: Bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i drugim namirnicama sa manjim sadržajem masti, a većim udelom proteinima.
  • Redovna fizička aktivnost: preporučuje se najmanje 30 minuta umerene aktivnosti većinu dana u nedelji.
  • Prestanak pušenja: Pušenje značajno povećava rizik od ateroskleroze.
  • Kontrola telesne težine: Gubitak suvišnih kilograma smanjuje opterećenje na srce I krvne sudove, ali I na druge sisteme organa.
• Medikamentna terapija ili lekovi:
  • Statini: Snižavaju nivo holesterola u krvi.
  • Antihipertenzivi: Kontrolišu visok krvni pritisak.
  • Antitrombocitni lekovi: Smanjuju rizik od stvaranja krvnih ugrušaka.
• Interventno-radiološke i hirurške intervencije:
  • Angioplastika: Procedura koja koristi balon kateter za proširenje suženih arterija.
  • Ugradnja stenta: Metalna mrežica ili cevčica koja se postavlja u arteriju kako bi je održavala otvorenom.
  • Bypass operacija: Koristi zdrave krvne sudove iz drugih delova tela da bi se premostile blokirane arterije.

Preventivne mere

Preventivne mere za aterosklerozu uključuju:

• Održavanje zdrave ishrane i fizičke aktivnosti.
• Redovno praćenje nivoa holesterola i krvnog pritiska.
• Prestanak pušenja i izbegavanje izlaganja pasivnom pušenju.
• Upravljanje stresom kroz tehnike relaksacije i adekvatan odmor.
• Redovne kontrole kod lekara radi praćenja zdravlja kardiovaskularnog sistema.

Ateroskleroza je ozbiljno zdravstveno stanje koje zahteva pažljivu prevenciju, dijagnostiku i lečenje. Poliklinike ALTA MEDIKA u Požegi, na Zlatiboru, u Prijpolju, Ivanjici I Guči pružaju usluge koje pomažu u otkrivanju i kontrolni ateroskleroze. Pravovremena dijagnoza i adekvatno lečenje mogu značajno smanjiti rizik od ozbiljnih komplikacija i poboljšati kvalitet života.