Giht: Bolna bolest zglobova uzrokovana mokraćnom kiselinom

Giht je oblik artritisa koji nastaje zbog prekomernog nakupljanja mokraćne kiseline u telu, što dovodi do formiranja kristala u zglobovima. Ova bolest se često naziva „bolest kraljeva“ jer je povezana s ishranom bogatom crvenim mesom i alkoholom. Giht može izazvati iznenadne i intenzivne bolove u zglobovima, najčešće u palcu na nozi, ali može zahvatiti i druge zglobove.

Uzroci i faktori rizika

Giht nastaje kada telo proizvodi previše mokraćne kiseline ili je ne izlučuje dovoljno putem bubrega. To dovodi do stvaranja kristala u zglobovima, što izaziva zapaljenje i bol.

Faktori rizika uključuju:

• Ishranu bogatu purinima – crveno meso, morski plodovi, alkohol (posebno pivo) i gazirana pića povećavaju rizik.
• Gojaznost – veća telesna masa dovodi do povećane proizvodnje mokraćne kiseline.
• Genetiku – ako u porodici postoje slučajevi gihta, veće su šanse da ga razvijete.
• Hronične bolesti – dijabetes, bolesti bubrega i visok krvni pritisak mogu doprineti razvoju gihta.
• Određeni lekovi – diuretici i aspirin mogu povećati nivo mokraćne kiseline u krvi.

Simptomi gihta

Giht se najčešće javlja u obliku napada akutnog artritisa, koji može trajati nekoliko dana do nekoliko nedelja. Glavni simptomi su:

• Iznenadni, intenzivan bol u zglobu, najčešće u palcu na nozi, ali i u kolenu, skočnom zglobu ili ručnom zglobu.
• Crvenilo i otok na zahvaćenom području.
• Osetljivost na dodir, čak i pokrivač može izazvati bol.
• Ograničena pokretljivost zbog upale.

Ako se ne leči, giht može postati hroničan, dovodeći do trajnih oštećenja zglobova i formiranja potkožnih čvorova zvanih tofi.

Dijagnoza

Lekar može dijagnostikovati giht na osnovu:

• Analize krvi – povišen nivo mokraćne kiseline.
• Analize sinovijalne tečnosti – prisustvo kristala mokraćne kiseline u zglobu.
• Rentgena ili ultrazvuka – može pokazati oštećenja zglobova i prisustvo kristala.

Lečenje i prevencija

1. Lekovi

• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) – ibuprofen i naproksen pomažu u ublažavanju bolova.
• Kolhicin – smanjuje zapaljenje i bol tokom napada gihta.
• Kortikosteroidi – koriste se u težim slučajevima.
• Lekovi za smanjenje mokraćne kiseline – alopurinol i febuksostat smanjuju rizik od ponavljanja napada.

2. Promene u načinu života

• Smanjenje unosa purina – izbegavanje crvenog mesa, morskih plodova i alkohola.
• Povećan unos vode – pomaže bubrezima da izbace višak mokraćne kiseline.
• Gubitak viška kilograma – smanjuje opterećenje na zglobove i nivo mokraćne kiseline.
• Redovna fizička aktivnost – poboljšava cirkulaciju i smanjuje rizik od napada.

Giht je bolest koja može značajno uticati na kvalitet života, ali se može kontrolisati pravilnom ishranom, fizičkom aktivnošću i odgovarajućom terapijom. Ako imate simptome gihta, obavezno se obratite lekaru kako biste sprečili ozbiljne komplikacije i poboljšali zdravlje svojih zglobova.