Visok krvni pritisak (hipertenzija): Tihi ubica modernog doba

Hipertenzija, poznata i kao visok krvni pritisak, jedna je od najčešćih hroničnih bolesti današnjice. Smatra se „tihim ubicom“ jer često ne izaziva simptome, a može dovesti do ozbiljnih komplikacija poput srčanog udara, moždanog udara, smanjenja rada bubrega i drugih kardiovaskularnih bolesti. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, više od milijardu ljudi širom sveta boluje od hipertenzije, a mnogi nisu ni svesni da je imaju.

Šta je visok krvni pritisak?

Krvni pritisak je sila kojom krv pritiska zidove arterija dok cirkuliše kroz telo. Normalne vrednosti su oko 120/80 mmHg. Hipertenzija se dijagnostikuje kada su vrednosti trajno iznad 140/90 mmHg.
Postoje dve glavne vrste hipertenzije:

• Primarna (esencijalna) hipertenzija – najčešći oblik, razvija se postepeno bez jasnog uzroka, ali je povezana sa nezdravim načinom života i genetikom.
• Sekundarna hipertenzija – uzrokovana drugim bolestima, poput bolesti bubrega, hormonskih poremećaja ili korišćenja određenih lekova.

Faktori rizika

Određeni faktori povećavaju verovatnoću razvoja hipertenzije, uključujući:

• Genetiku – ako su roditelji imali visok pritisak, veća je verovatnoća da će ga imati i potomci.
• Nezdravu ishranu – visok unos soli, masne hrane i alkohola.
• Nedostatak fizičke aktivnosti – gojaznost i slabija cirkulacija doprinose razvoju hipertenzije.
• Stres – hronični stres može povisiti krvni pritisak.
• Pušenje i alkohol – negativno utiču na krvne sudove i podižu krvni pritisak.
• Hronične bolesti – dijabetes, bolesti bubrega i hormonski poremećaji povećavaju rizik.

Simptomi hipertenzije

Većina ljudi s visokim pritiskom nema izražene simptome, ali neki mogu primetiti:

• Glavobolje, naročito ujutru.
• Vrtoglavicu i zamagljen vid.
• Krvarenje iz nosa (u ređim slučajevima).
• Umor i osećaj pritiska u grudima.

Zbog toga je važno redovno meriti krvni pritisak, čak i ako se osećate dobro.

Komplikacije hipertenzije

Ako se ne kontroliše, visok pritisak može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući:

• Infarkt miokarda (srčani udar) – povećano opterećenje srca može dovesti do oštećenja srčanog mišića.
• Moždani udar – visok pritisak može uzrokovati pucanje krvnog suda u mozgu.
• Hronična bolest bubrega – pritisak oštećuje bubrege, smanjujući njihovu funkciju.
• Oštećenje vida – hipertenzija može izazvati promene na mrežnjači oka.

Dijagnoza i praćenje

• Redovno merenje krvnog pritiska – koristi se kućni merač pritiska ili redovni pregledi kod lekara.
• Laboratorijske analize – krvna slika, lipidi, šećer u krvi i analiza urina pomažu u otkrivanju mogućih uzroka i posledica hipertenzije.
• EKG i ultrazvuk srca – procena rada srca i eventualnih oštećenja.

Lečenje i kontrola visokog pritiska

Lečenje može uključivati promene načina života i, ako je potrebno, lekove.

1. Promene životnih navika

• Smanjenje unosa soli – preporučuje se manje od 5 g dnevno.
• Zdrava ishrana – voće, povrće, riba i integralne žitarice pomažu u snižavanju pritiska.
• Fizička aktivnost – najmanje 30 minuta vežbanja dnevno smanjuje pritisak.
• Kontrola stresa – meditacija, joga i tehnike opuštanja mogu pomoći.
• Prestanak pušenja i smanjenje alkohola – pozitivno utiču na krvne sudove.

2. Lekovi

Ako promene u načinu života nisu dovoljne, lekar može propisati antihipertenzivne lekove:

• Diuretici – pomažu telu da izbaci višak tečnosti i smanje pritisak.
• Beta-blokatori – usporavaju rad srca i smanjuju opterećenje.
• ACE inhibitori i ARB lekovi – šire krvne sudove i poboljšavaju cirkulaciju.
• Blokatori kalcijumskih kanala – opuštaju krvne sudove.

Važno je redovno uzimati terapiju i ne prekidati lekove bez konsultacije sa lekarom.

Hipertenzija je ozbiljna, ali kontrolisana bolest ako se na vreme prepozna i leči. Redovno merenje pritiska, zdrav način života i poštovanje terapije ključni su za sprečavanje komplikacija. Ako imate faktore rizika ili često visok pritisak, ne odlažite odlazak lekaru – vaše zdravlje je u vašim rukama!