Epilepsija

Blog
Epilepsija

Epilepsija je neurološki poremećaj koji karakterišu ponovljeni epileptični napadi, koji mogu varirati od blagih trenutaka konfuzije do intenzivnih grčeva i gubitka svesti. Procene pokazuju da epilepsija pogađa oko 50 miliona ljudi širom sveta, čineći je jednim od najčešćih neuroloških poremećaja.

Epilepsija nije samo bolest; to je stanje koje može imati mnogo uzroka i oblika, a pravilna dijagnoza i lečenje mogu značajno poboljšati kvalitet života obolelih.

Šta je epilepsija? Kako se manifestuje?

Epilepsija je stanje koje se manifestuje ponovljenim epileptičnim napadima. Napadi nastaju zbog poremećaja u normalnoj električnoj aktivnosti neurona u mozgu. Napadi se razlikuju po tipu i ozbiljnosti:

  • Fokalni napadi: Ovi napadi potiču iz jednog dela mozga i mogu izazvati različite simptome: trzajevi jednog dela tela, osećaj trnjenja, konfuzija ili emocionalne promene, osećaj deja vu-a ili čudni mirisi i ukusi.
  • Generalizovani napadi: Pogađaju oba dela mozga i uključuju napade poput toničko-kloničkih napada (gubitak svesti, trzajevi, ukočenost tela) ili apsans napada (kratkotrajno „zamrzavanje“ ili odsutnost).

Uzroci epilepsije

Epilepsija može imati različite uzroke, ali u velikom broju slučajeva (oko 50%) uzrok ostaje nepoznat. Neki od poznatih uzroka uključuju:

  1. Povrede mozga – Traumatske povrede glave mogu uzrokovati oštećenje nervnih puteva.
  2. Genetske predispozicije – Rizik od epilepsije mogu povećati određeni genetski poremećaji ili postojanje porodične istorije epilepsije.
  3. Infekcije mozga – Stanja poput meningitisa ili encefalitisa različite etiologije.
  4. Poremećaji u razvoju mozga – Poremećaji poput cerebralne paralize, komplikacije pri rođenju i prisustvo drugih neuroloških stanja.
  5. Moždani udar ili tumori – Posebno kod starijih osoba.

Kako se dijagnostikuje epilepsija?

Dijagnoza epilepsije zasniva se na detaljnoj medicinskoj istoriji ili anamnezi, opisu napada, kliničkim neurološkim pregledom i dodatnim ispitivanjima:

  1. EEG (elektroencefalogram): Beleži električnu aktivnost mozga i otkriva nepravilnosti.
  2. MRI ili CT skener glave: Pomaže u identifikaciji strukturalnih problema u mozgu, poput tumora, ožiljaka ili krvarenja kao uzroka napada, ali i u identifikaciji posledica epileptičnog napada.
  3. Laboratorijski testovi: Mogu isključiti druge uzroke, poput infekcija ili metaboličkih poremećaja.

Važno je razlikovati epilepsiju od drugih stanja koja mogu izazvati slične simptome, poput nesvestica, migrenskih aura ili psihogenih napada.

Lečenje epilepsije

Cilj lečenja epilepsije je postizanje potpune kontrole napada uz minimalne nuspojave. Najčešće je lečenje medikamentozno upotrebom anteepileptičnih lekova, ali opcije lečenja uključuju I hiruške intervencije, dijete ili druge postupke. Pravilno lečenje omogućava većini ljudi s epilepsijom da vode normalan i produktivan život.

Život s epilepsijom

Epilepsija ne mora ograničiti život, ali zahteva određene promene i oprez:

  • Prepoznavanje okidača: Nedostatak sna, stres, alkohol i jaka svetla često izazivaju napade kod mnogih osoba.
  • Sigurnost: Prilagoditi aktivnosti, poput izbegavanja vožnje dok napadi nisu pod kontrolom, kao i preduzimanje mera opreza tokom plivanja ili rada na visinama.
  • Podrška: Redovni pregledi kod neurologa i pridržavanje terapije ključni su za kontrolisanje epilepsije. Psihološka podrška ili pridruživanje grupama podrške mogu pomoći u suočavanju s emocionalnim izazovima.

Epilepsija kod dece i starijih osoba

Epilepsija je najčešća kod dece i osoba starijih od 60 godina. Kod dece, uzroci su često vezani za razvojne poremećaje, dok je kod starijih osoba epilepsija često povezana s moždanim udarom ili neurodegenerativnim bolestima poput Alchajmerove bolesti.

Kada potražiti pomoć?

Ako vi ili neko u vašoj blizini doživljava napade, važno je potražiti medicinsku pomoć. Posebno obratite pažnju ako:

  • Napadi traju duže od 5 minuta.
  • Osoba ne dolazi svesti nakon napada.
  • Napadi se ponavljaju jedan za drugim bez povratka svesti.

Epilepsija je kompleksno stanje, ali uz adekvatnu terapiju i podršku, većina osoba s epilepsijom može voditi zdrav i ispunjen život. Informisanost i brzo delovanje ključ su za efikasnu kontrolu ovog poremećaja.

Ukoliko postoji sumnja na postojanje epilepsije, najpre je potreban pregled neurologa, koji možete obaviti u poliklinikama ALTA MEDIKA.

U određenim slučajevima, nakon pregleda neurologa potrebna je detaljnija dijagnostika. Poliklinike u Požegi i Prijepolju su opremljene savremenim skenerima i magnetnim rezonancama, a pregledi se obavljaju svaki radni dan od 07-21h i subotom od 07-15h.