Moždani udar je ozbiljno i potencijalno životno ugrožavajuće medicinsko stanje koje nastaje kada se prekine dotok krvi u deo mozga. To može dovesti do oštećenja moždanih ćelija zbog nedostatka kiseonika i hranljivih materija, uzrokujući niz neuroloških i funkcionalnih poremećaja. Moždani udar je vodeći uzrok invaliditeta u svetu i drugi najčešći uzrok smrtnosti. Ipak, mnoge posledice moždanog udara mogu se preduprediti pravovremenim prepoznavanjem rizika I adekvatnim lečenjem.

Šta je moždani udar?

Moždani udar, poznat i kao cerebrovaskularni incident ili inzult, javlja se kada je dotok krvi u mozak značajno smanjen ili potpuno prekinut. Postoje tri glavne vrste moždanog udara:

1. Ishemijski moždani udar – Najčešći oblik (oko 87% svih slučajeva). Uzrokovan je zgrušavanjem krvi ili sužavanjem krvnih sudova, što blokira protok krvi do mozga.
2. Hemoragijski moždani udar – Javlja se kada dođe do pucanja krvnog suda u mozgu, što uzrokuje krvarenje i oštećenje moždanog tkiva.
3. Prolazni ishemijski napad (TIA) – Naziva se i „mini-udar“. Ovo je privremeni prekid dotoka krvi u mozak, obično traje nekoliko minuta, ali se ne sme ignorisati jer može prethoditi ozbiljnijem moždanom udaru.

Simptomi moždanog udara

Brzo prepoznavanje simptoma moždanog udara je ključno za spašavanje života i minimizovanje posledica. Akronim FAST (lice, ruka, govor, vreme) pomaže u prepoznavanju najvažnijih simptoma:

• Lice (Face): Jedna strana lica može biti spuštena; osmeh je asimetričan.
• Ruka (Arms): Osoba može imati slabost ili potpuni gubitak kontrole jedne ruke.
• Govor (Speech): Govor može biti nerazumljiv, usporen ili potpuno onemogućen.
• Vreme (Time): Odmah pozvati hitnu pomoć – svaki minut je važan!

Ostali simptomi mogu uključivati:

• Iznenadnu konfuziju;
• Gubitak vida na jednom ili oba oka;
• Vrtoglavicu ili gubitak ravnoteže;
• Jaku glavobolju bez jasnog uzroka.

Uzroci i faktori rizika

Moždani udar je često posledica dugoročnog oštećenja krvnih sudova ili srčanih problema. Ključni faktori rizika uključuju:

• Hipertenziju (visok krvni pritisak) – Najveći pojedinačni faktor rizika za moždani udar.
• Aterosklerozu – Suženje arterija usled nakupljanja masnih naslaga.
• Dijabetes – Povećava rizik od oštećenja krvnih sudova.
• Pušenje i alkohol – Značajno povećavaju rizik od ishemijskog i hemoragijskog udara.
• Nezdrava ishrana i fizička neaktivnost – Doprinose razvoju gojaznosti i srčanih problema.
• Genetske predispozicije – Porodična istorija moždanog udara ili kardiovaskularnih bolesti može povećati rizik.

Dijagnoza i hitno lečenje

Kod sumnje na moždani udar, ključna je hitna medicinska intervencija. Nakon kliničkog i/ili neurološkog pregleda, lekari obično koriste sledeće dijagnostičke metode:

• CT ili skener glave – najčešće je prva dijagnostička metoda u cilju utvrđivanja da li je u pitanju šlog I koja vrsta, ishemijski ili hemoragijski udar. Nakon skenera glave, a u određenim slučajevima I kao prva metoda pregleda se može raditi MR endokranijuma ili magnetne rezonanca glave;
• Analize krvi– Za procenu nivoa glukoze, elektrolita i funkcije bubrega.
• EKG– Za otkrivanje srčanih problema.
• Ultrazvuk ili kolor dopler karotidnih arterija – otkriva suženje krvnih sudova vrata.

Lečenje moždanog udara zavisi od vrste:

• Kod ishemijskog udara, cilj je obnavljanje protoka krvi pomoću lekova poput trombolitika (npr. tPA) ili mehaničkom trombektomijom.
• Kod hemoragijskog udara, fokus je na kontroli krvarenja i smanjenju intrakranijalnog pritiska. Ovo može uključivati hirurške intervencije.

Rehabilitacija i oporavak

Rehabilitacija je ključni deo oporavka nakon moždanog udara. Cilj je pomoći pacijentu da povrati što više funkcija i samostalnosti. Najčešće uključuje:

• Fizikalnu terapiju – Za vraćanje motoričkih funkcija i snage.
• Govornu terapiju – Kod osoba s poremećajima govora ili jezika.
• Psihološku podršku – Za suočavanje s emocionalnim posledicama, poput depresije ili anksioznosti.

Prevencija moždanog udara

Većina moždanih udara može se sprečiti kontrolisanjem faktora rizika:

1. Održavanje zdravog krvnog pritiska – Redovno merenje i po potrebi upotreba antihipertenzivnih lekova.
2. Zdrava ishrana – Bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i zdravim mastima.
3. Redovna fizička aktivnost – Minimum 30 minuta umerenog vežbanja dnevno.
4. Prestanak pušenja – Znatno smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.
5. Kontrola nivoa šećera i holesterola – Pravilnim lečenjem dijabetesa i uzimanjem statina ukoliko je potrebno.

Kada potražiti pomoć?

Ako vi ili neko u vašoj blizini ima simptome moždanog udara, ne čekajte da simptomi prođu sami. Brza reakcija i hitna medicinska intervencija mogu spasiti život i smanjiti trajne posledice.

Moždani udar je hitno stanje, ali uz informisanost, pravovremenu reakciju i adekvatne mere prevencije, možemo značajno smanjiti njegovu učestalost i posledice. Ako brinete o svom zdravlju i redovno pratite faktore rizika, već ste na dobrom putu da smanjite verovatnoću moždanog udara i živite zdraviji i duži život.

U poliklinikama ALTA MEDIKA možete obaviti pregled neurologa i interniste.

Poliklinike u Požegi i Prijepolju su opremljene savremenim skenerima i magnetnim rezonancama, a pregledi se obavljaju svaki radni dan od 07-21h i subotom od 07-15h.